ТИКВЕ




Најједоставнији судови, које су Срби користили током 19. и  прве половине 20. века, прављени су од тикве. Важно место међу том врстом посуђа заузимали су тзв. „вргови“ без којих није била ниједна кућа у селу. Врг је служио за захватање воде са извора, за сипање врелог млека из котла у карлице. Коришћени су и за сипање вина. У малим тиквама-шућурцима , држала се со.
Веома коришћене посуде од тикве биле су дулајке или загрљајке, са трупом кружног облика и јајастом главом на којој се налазио отвор за сипање течности.  У дулајкама се носила вода или пиће. У Карађорђево време,такве посуде, везане за каиш носили су војници. Свака тиква имала је  свој затварач од врбовог дрвета. Од ове врсте тикве прављена је посуда,  која се у Левчу звала чађаја, а долини Тимока чадка, чобани  су из ње пили тек помужено млеко.

Тикве су служиле и за прављење котурача или увртача, посуда сличних дрвеним чутурама- буклијама.  Једна врста тикве, дугуљасте главе са танком и дугачком дршком употребљавала се за вађење пића из буради. Ова посуда, под именом натега, хајдук или лопов и данас је у употреби у неким  крајевима Србије.




Нема коментара:

Постави коментар