Најједоставнији
судови, које су Срби користили током 19. и
прве половине 20. века, прављени су од тикве. Важно место међу том
врстом посуђа заузимали су тзв. „вргови“ без којих није била ниједна кућа у
селу. Врг је служио за захватање воде са извора, за сипање врелог млека из
котла у карлице. Коришћени су и за сипање вина. У малим тиквама-шућурцима , држала
се со.
Веома коришћене
посуде од тикве биле су дулајке или загрљајке, са трупом кружног облика и
јајастом главом на којој се налазио отвор за сипање течности. У дулајкама се носила вода или пиће. У
Карађорђево време,такве посуде, везане за каиш носили су војници. Свака тиква
имала је свој затварач од врбовог
дрвета. Од ове врсте тикве прављена је посуда,
која се у Левчу звала чађаја, а долини Тимока чадка, чобани су из ње пили тек помужено млеко.
Тикве су служиле
и за прављење котурача или увртача, посуда сличних дрвеним чутурама- буклијама. Једна врста тикве, дугуљасте главе са танком
и дугачком дршком употребљавала се за вађење пића из буради. Ова посуда, под
именом натега, хајдук или лопов и данас је у употреби у неким крајевима Србије.
Нема коментара:
Постави коментар